KONZOLE ILI PC – ŠTA JE BOLJE ZA GEJMING?

Večita debata među gejmerima. Koja platforma je bolja za igranje igara, PC ili konzole? Kao i sve u životu, tako i na ovom polju i jedna i druga strana imaju i prednosti i mane. U ovom članku IT KOMŠIJE ću pokušati da vam predočim šta vam nudi jedna, a šta druga strana sa ciljem da sami izvedete zaključak na ovu temu.

1

Krenimo za početak od jedne od najvećih zabluda na ovu temu, a to se odnosi na hardver. Ako ste mislili da su konzole hardverski jače od računara, pogrešili ste. Jednostavno nisu. Nekada,u vreme PlayStation 1 i 2 konzola to jeste bio slučaj, ali danas više ne. Za iste novce koje platite konzolu moguće je sastaviti hardverski jači PC od konzole, da ne govorim o slučajevima kada imate na raspolaganju više od 450 evra za kupovinu računara, koliko trenutno kod nas košta PlayStation 4. No, da li će taj računar od 450 evra jednako dobro terati igre kao PlayStation 4, pogotovo za par godina je POTPUNO druga priča i tu sad dolazimo do same suštine konzola, a to su igre.

Ključna stvar koju trebate shvatiti u celoj ovoj priči jeste ukratko kako funkcioniše industrija igara danas.

OGROMNA većina prihoda kompanija koje prave igre, jeste od prodaje igara za KONZOLE.

99% multiplatform igara tj. igara koje postoje i za konzole i za PC se prvenstveno prave za konzole, pa se onda naknadno portuju(prilagođavaju) PC okruženju. Zbog toga dolazimo u situaciju da na primer PlayStation 3 ili XBOX 360 koji su izašli 2006. odnosno 2005. „teraju“ neke od zahtevnijih igara novijeg datuma kao što su na primer „Metro Last Light“ „Assassin’s Creed Black Flag“. Kako-tako, ali teraju. Nađite mi PC računar iz 2005. godine koje je u stanju da pokrene neke od ovih igara?

Ključ ove „magije“ jeste u optimizaciji za jedan te isti hardver koji imaju milioni vlasnika konzola. Svaka konzola u svetu ima identičan hardver, te je ljudima koji razvijaju igre mnogo lakše da razvijaju igre za milione konzola koje imaju identičan hardver i iz tog hardvera „iscede“ poslednju kap snage, nego da prave igru koja mora da se prilagodi za bezbroj različitih PC konfiguracija koliko ih ima među PC gejmerima. Ako uzmemo još u obzir široko rasprostranjenu pirateriju u PC gejmingu, potpuno nam postaje jasna politika kompanija koje prave igre.

234

5

KLIKNI NA SLIKE ZA POREĐENJE GRAFIKE MEĐU PLATFORMAMA

Bacimo se sad na konkretne prednosti i mane ovih platformi. Krenimo od konzola.

PREDNOSTI KONZOLA:

  1. CENA – Za 450 evra(može se naci i za mnogo manje kod švercera iz Madjarske) dobijate konzolu nove generacije(PlayStation 4 ili XBOX One) koja će biti u stanju da „tera“ igre minimum narednih 4,5 godina na visokom nivou grafičkih detalja.
  2. INTERFEJS PRILAGOĐEN KAUČU – Sve što treba da uradite kada vam se zaingraju igre jeste da zgrabite svoj bežični kontroler, upalite konzolu pomoću njega i izaberete igru na ekstremno pojednostavljenom interfejsu i eto vas u igri. Sve je prilagođeno komforu ispred TV-a. Nema bespotrebnih muka oko podešavanja grafičkih detalja, komplikovanog windowsa, pucanja(krešovanja) operativnog sistema usred igre i slično.
  3. KONTROLERI(DŽOJPEDI) – Dualshock4 , kontroler namenjen za PlayStation 4 konzolu je po meni ubedljivo najbolji kontroler svih vremena. Iako su mnogi kontroleri, pa i Dualshock 4 kompatibilni i sa PC-jem, to sve podrazumeva malo muka oko podešavanja da bi to sve na kraju radilo, a većina ljudi nije u stanju to da napravi. Sve u svemu kada na jednu stranu stavite najbolje kontrolere za PC, a na drugu za konzole, moj subjektivni stav je da su kontroleri za konzole u mnogo čemu superiorniji.
  4. OPTIMIZACIJA IGARA – Retko koja igra za ima problema sa takozvanim „seckanjem“ i sve funkcioniše glatko u velikoj većini slučajeva.
  5. EKSKLUZIVNE IGRE ZA KONZOLE – Igre koje izlaze samo za određenu konzolu. Većina njih ima jako veliki uspeh poput „The Last of Us“ koja se može igrati isključivo na PlayStation 3 i 4 konzolama, a zbog čijeg uspeha je najavljeno i snimanje istoimenog filma.

MANE KONZOLA:

  1. UREĐAJ ISKLJUČIVO ZA ZABAVU – Iako je tema današnjeg članka gejming, valja napomenuti da pri kupovini računara vi kupujete uređaj koji je u stanju da radi mnogo više stvari od puke zabave npr. programi za audio/video produciju, fotošop i slično.
  2. NADOGRADIVOST – Konzolu nije moguće nagodraditi, osim u slučaju hard diska.
  3. CENA IGARA – Igre za konzole znaju biti i do 80% skuplje u momentima velikih popusta i rasprodaja igara karakterističnih za PC naslove. Što se tiče novih naslova, priča je ista, ali razlika nije toliko drastična.
  4. MULTIPLAYER – Online igranje se plaća oko 50 evra godišnje.

U suštni, sve mane konzola jesu prednosti PC-ja i obrnuto,no da sumiramo.

PREDNOSTI PC RAČUNARA:

  1. MULTIFUNKCIONALAN UREĐAJ – Može koristiti i za bavljenje ozbiljnijim stvarima pored gejminga.
  2. NADOGRADIVOST – U svakom momentu kada vaš računar izgubi korak sa vremenom, lako možete nadograditi najčešće jednu komponentu koja vas sputava da pokrenete novije naslove igara.
  3. CENA IGARA – Nove igre su u startu jeftinije i mnogo brže dolazi do obaranja cena igara. Česti popusti, rasprodaje itd.
  4. PIRATERIJA – Velika, ogromna prednost PC računara za naše ljude jeste piraterija. Iako ne bi trebao ovo da uvrstim kao legitimnu prednost, kod nas na brdovitom Balkanu, neminovno jeste…nažalost.
  5. MULTIPLAYER – Online igranje je besplatno.
  6. GRAFIKA – Grafički detalji su svakako superiorni na PC-ju pod uslovom da imate dovoljno jak računar. Kad kažem „dovoljno jak“ mislim otprilike na 3x cenu konzole danas.

MANE PC RAČUNARA:

  1. CENA – Nešto viša cena u startu i neminovni izdaci za nadograđivanje nakon par godina.
  2. WINDOWS – Windows nije operativni sistem prvenstveno namenjen za igranje igara, pa ceo postupak instalacije, pokretanja i podešavanja grafičkih detalja prema vašem računaru može biti problem određenom broju ljudi. U svakom slučaju, daleko komplikovanije nego na konzoli.
  3. OPTIMIZACIJA IGARA – Sve češće srećemo jako loše portove igara za PC koje su pune bagova i zahtevaju nenormalno jak hardver da bi se uopšte normalno igrale. Primeri za to su „Assassin’s Creed Unity“ i „Watch Dogs“ itd. lista je poduža…

Nadam se da sam vam pojasnio neke suštinske stvari vezane za gejming na PC-ju i konzolama.

Ostavite mi vaša mišljenja u komentarima ili mi pišite na itkomsija@hotmail.com

Svako pitanje, predlog, pa i kritika su više nego poželjni.

Pratite IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA MATIČNE PLOČE – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Bilo da kupujete novi računar ili se odlučujete za zamenu stare matične ploče, treba nekoliko stvari da imate na umu pre nego što obavite kupovinu.

Matičnu ploču posmatrajte kao nervni sistem računara u koji se „ubadaju“ sve ostale komponente i preko koje komuniciraju sve ostale komponente jedna sa drugom. No, nisu sve komponente kompatibilne sa svakom pločom koja postoji na tržištu. Evo ukratko najbitnijih stvari vezanih za kompatibilnost matične ploče sa ostalim komponentama u računaru na koje morate obratiti pažnju:

  1. Soket(ležište) procesora – Svaka matična ploča ima ležište u koje se umetne procesor, a svako ležište ima OZNAKU koja odgovara ISKLjUČIVO seriji procesora koja je namenjena za ta to ležište. Dakle, proverite da li se oznaka soketa(ležišta) za koje je procesor namenjen ista kao oznaka samog soketa(ležišta) na matičnoj ploči. Za svaki soket je napravljena čitava jedna serija procesora, tako da je izbor procesora i cenovni rang istih veliki(uglavnom).
  2. Tip RAM memorije – Uverite se da je tip RAM memorije koji planirate da koristite ISTI onom koji prima matična ploča koji planirate da pazarite. Tipovi RAM memorija za desktop računare su: DDR, DDR2, DDR3 i nedavno predstavljeni najnoviji tip DDR4. Takođe, proverite koju količnu RAM memorije prima ploča koju planirate kupiti.
  3. Konektori za Hard Diskove i opitčke uređaje – Postoje 2 tipa konektora pomoću kojih se hard disk i CD/DVD ROM uređaji kače na matičnu ploču, a to su stari PATA i novi SATA konektori. Na ovo trebate obratiti pažnju isključivo ukoliko planirate zameniti ploču u starom računaru, jer postoji mogućnost da imate PATA hard disk, a ploče sa PATA konektorima se više ne mogu kupiti nove. Dakle proverite da li je vaš hard disk namenjen za PATA ili SATA konektore.
  4. Slot za grafičku karticu – Slična priča kao i sa PATA / SATA konektorima. Postoji jako mator standard za slot u koji se umeće grafička kartica tj. AGP slot, pa ukoliko imate jako staru grafičku karticu proverite za koji slot je ona namenjena. Već duže vreme standard za slot za grafičke kartice jeste PCI-Express slot.

 

b1190937-2

 

 KLIKNI NA SLIKU ZA OVEĆANJE

To je ukratko ono na šta treba da obratite pažnju vezano za kompatibilnost ostalih komponenata sa matičnom pločom.

Takođe, pri kupoviti matične ploče trebate videti da li ploča poseduje vama dovoljan broj ulaza/izlaza na zadnjoj strani kao što su:

-USB portovi

-Audio ulazi/izlazi za vaše zvučnike, slušalice mikrofone itd.

-Izlaz za integrisanu grafiku ukoliko koristite integrisanu grafiku.

2

Na kraju, valjalo bi progovoriti koju o generalnom kvalitetu matičnih ploča danas. Iz višegodišnjeg iskustva vezanog za servisiranje i sklapanje računara, jedina dva brenda koja bih vam preporučio jesu GIGABYTE i ASUS. Moram priznati da se generalno kvalitet ploča u zadnje vreme jako poboljšao prvenstveno zbog upotrebe kvalitetnijih kondenzatora na pločama od kojih ponajviše zavisi kvalitet struje koji teče kroz samu ploču, ali jedina dva brenda koja su mnogo godina ostala konstantno kvalitetna jesu GIGABYTE i ASUS.

Dakle da sumiram. Matična ploča NEĆE direktno uticati da performanse vašeg računara, ali ona vam diktira kakve ostale komponente možete koristiti i koliko je vaš računar nadogradiv u budićnosti, a takođe igra veliku ulogu u sveukupnom kvalitetu računara, jer je kvalitet elektronskih komponenti na njoj, pored napanjanja, direktno odgovoran za kvalitet struje u celom računaru.

 

Svaki komentar, pitanje i predlog su više nego poželjni.

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA PROCESORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Najosnovnija stvar koju treba da znate jeste da su na tržištu već duže vreme zastupljena samo dva proizvođača desktop procesora tj. INTEL i AMD. Iako možda zvuči da je situacija poprilično jednostavna zbog male konkurencije, asortiman oba proizvođača je prilično konfuzan prosečnom čoveku.Nekada, u vreme kada su svi procesori imali isključivo jedno jezgro i slične arhitekture, situacija je bila daleko jednostavnija za shvatiti. Imate dva procesora, pročitate koji im je radni takt tj. na koliko „megaherca“ rade i onaj sa većim radnim taktom je ujedno i brži. Danas, u vremenu višejezgarnih procesora i raznih drugih tehnologija koje su implementirane u procesore, izbor postaje prilično komplikovan, a većina prosečnih korisnika i dalje misli da su „megaherci“ jedini pokazatelj brzine procesora,no to nije ni blizu tako. 2 1 Krenimo od kvaliteta oba proizvođača. Oba proizvođača prave eksremno kvalitetne procesore bez obzira na cenovni rang i tu nema šta da se doda, i INTEL i AMD će vam trajati prilično dugo ukoliko znate generalno održavati vaš računar, a tu temu planiram da obradim u jednom od narednih post-ova. Prvo što treba da uradite pre nego što se odlučite koji procesor želite u vašem kompjuteru jeste da pitate sebe:„Šta ja želim da radim na svom kompjuteru?“ To će vam u mnogome pomoći oko odabira procesora nakon što vam objasnim neke stvari u ovom post-u. Svaki od proizvođača u svojoj ponudi ima nekoliko „grupa“ iliti serija procesora generalno podeljenih po imenima namenjenih za različite potrebe, pa tako kod INTEL-a imamo:

  1. Celeron procesori – Namenjeni najmanje zahtevnim korisnicima koji žele da surfuju internetom,gledaju filmove,slušaju muziku itd. Nikakvo igranje igara ne dolazi u obzir sa ovim procesorima,niti bilo kakav profesionalan rad u audio/video produkciji. Poseduju dva jezgra, a pojedini modeli imaju integrisanu grafičku karticu,te vam nije potrebno da zasebno kupujete istu.
  2. Pentium procesori – Minimalno bolji od Celeron procesora. Nešto bolji radni taktovi i nešto više keš memorije. Takodje poseduju 2 jezgra,integrisanu grafiku i takodje su namenjeni najosnovnijim potrebama, međutim, prošle godine se pojavio model Pentium procesora povodom 20 godina Pentium brenda koji se pokazao izuzetno dobar i za igranje igara. Tačan model njegove oznake je „Pentium Dual Core G3258“.
  3. Core i3 procesori – Potpuno nova, unapređena arhitektura u odnosu na Celeron i Pentium procesore. Iako ima isto 2 jezgra, daleko su napredniji i namenjeni su nešto zahtevnijim korisnicima koji bi ponekad odigrali neku igricu. Unapređena integrisana grafika u odnosu na prethodnike. Hyperthreading tehnologija omogućava ovom procesoru da iako ima samo 2 jezgra fizički, u pojedinim momentima se može ponašati kao četvorojezgarni procesor i tako obraditi veću količinu podataka. No, o ovakvim stručnim terminima treba napisti poseban post.
  4. Core i5 procesori – Fenomenalni četvorojezgarni procesori namenjeni zahtevnijim gejmerima i profesionalcima koji se bave obradom slike,videa ili zvuka. Ono što ih odvaja od prethodnih grupa intelovih procesora jeste dosta više keš memorije,4 fizička jezgra i TurboBoost tehnologija koja omogućava procesoru da sam pojača radni takt kada mu je to potrebno i time lakše reši zahtevne zadatke koje mu postavite.
  5. Core i7 procesori Sam vrh Intelove desktop ponude procesora namenjem profesionalcima i entuzijastima u svim oblastima. Od 4 do 8 fizičkih jezgara, Hyperthreading tehnologija, TurboBoost tehnologija i bla bla bla….sve što Intel može ponuditi nalazi se u Core i7 procesorima.

 Kod AMD-a valja malčice razjasniti neke stvari. Kompanija AMD je pre nekoliko godina kupila jednog od dva najveća proizvođača grafičkih čipova ATI, s tim u vezi AMD ima posebnu seriju procesora sa izvanrednim integrisanim grafičkim karticama koje zadovoljavaju kriterijume blažih gejmera. U pitanju su serije A4, A6, A8, A10, gde se sve prethodne pohvale odnose prvenstveno na serije A8 i A10.

  1. Sempron procesori – Ekvivalent Intelovom Celeronu, namenjen najmanje zahtevnim korisnicima za najosnovnije potrebe. Odrđeni modeli imaju integrisanu grafiku.
  2. Athlon procesori – Širok spektar modela od 2 do 4 jezgra kako za najosnovnije namene, tako najjači modeli iz Athlon serije veoma zadovoljavaju većinu gejmera. Odrđeni modeli imaju integrisanu grafiku.
  3. A4, A6, A8, A10 serija – Kao što sam već napomenuo ove serije procesora imaju u sebi integrisanu grafiku koja je daleko bolja od prethodnih serija, posebno serije A8 i A10 koje mogu zadovoljiti blaže gejmere i tako uštedeti novac planiran za kupovinu zasebne grafičke kartice. Njihova namena takođe varira od serije A4 za najosnovnije potrebe,do serije A10 koja je već ozbiljan procesor,a uz to ima i solidnu grafiku u sebi.
  4. FX procesori – Predstavljaju vrh AMD-ove desktop ponude koji će zadovoljiti najzahtevnije gejmere. Nemaju integrisanu grafiku. Mogu ih koristiti polu profesionalci u audio/video produkciji.

Treba napomenuti da sve što sam napisao ukratko o grupama procesora se odnosi na DESKTOP procesore. Procesori u laptopovima su još komplikovanija priča za sebe. Ukratko da sumiram svoje savete. Nemojte se mnogo zamarati stručnim terminima i voditi specifikacijama, jer one same za sebe ne znače ništa, priča je slična kao i kod grafičkih kartica u mom prethodnom post-u. Ukratko sam objasnio čemu koja grupa procesora služi i vodite se time. Imajući u vidu da AMD za iste pare daje dosta bolje performanse, ja bih vam lično savetovao da kako za osnovne potrebe, tako i za hard core gejming izaberete AMD, jer jednostavno daje fenomenalne rezultate za manje pare. Jedini slučaj u kome INTEL ima apsolutnu predost jeste profesionalna audio,video,foto produkcija. Tu mu nema premca. Core i5 i Core i7 procesori prosto gaze svaki AMD u profesionalnim zadacima gde ima mnogo renderovanja i gde se procesor takoreći bavi ozbiljnijom matematikom. Svaki komentar,pitanje i savet su više nego poželjni. Pišite mi na itkomsija@hotmail.com Do sledećeg članka, Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA GRAFIČKE KARTICE – SAVETI I ZABLUDE

U momentu kada se odlučite na kupovinu grafičke kartice bićete zasigurno zasuti gomilom informacija koje vama apsolutno ništa ne znače, a kada se obratite prodavcima za pomoć oni vas u suštini još više zbune jer uglavnom,ponavljam uglavnom,ne znaju ni šta prodaju,a epilog je uvek isti tj. vi „nadrljate“.

1

Za početak NE MOŽETE POREDITI PERFORMANSE KARTICA NA OSNOVU NJIHOVIH SPECIFIKACIJA!!! Ovo vam govorim iz više razloga. Prvo, verujem da prva stvar na koju većina vas obrati pažnju jeste količina memorije u grafičkoj kartici. Uzmimo na primer GeForce GT630 4GB koja poseduje 4GB memorije i uporedimo je sa GeForce 750ti koja ima „samo“ 2GB memorije. Već tu bi veliki broj ljudi napravio grešku dajući BILO KAKVU PREDNOST kartici GT630 zbog količine memorije, jer su u pitanju potpuno dve različite vrste memorija tj. DDR3 odnosno GDDR5 gde je GDDR5 u 750ti neuporedivo brža. Dalje, postoji optimalna količina memorije u grafičkoj kartici koja vam je uopste potrebna,a ona zavisi ponajviše od rezolucije na kojoj igrate igrice,a kako igre postaju sve detaljnije i sa vise tekstura,ta granica se pomera na gore. Uzmimo za primer da imate Full HD(1080p) monitor. Za tu rezoluciju trenutno je i više nego dovoljno 2GB memorije u kojoj se skladište svi podaci koje grafička treba da obradi/renderuje. Dakle SVAKI MEGABAJT PREKO TOGA JE NEISKORIŠTEN I NIČEMU NE SLUŽI. Na osnovu primera grafičke kartice GT630 koja ima 4GB memorije biste na osnovu svega prethodno rečenog mogli doći do pogrešnog zaključka da je ta kartica spremna da dočeka budućnost u kojoj će nam za 1080p rezoluciju ustvari biti potrebno 4GB memorije,ALI NE! Tu sad dolazimo do suštine same kartice.2

Srž svake grafičke kartice jeste grafički čip iliti GPU(Graphics processing unit) koji obavlja sve što se obaviti mora da bi se struja u računaru pretvorila u signal koji monitor može da prikaže kao sliku koju vi vidite. Najprostije rečeno,brzina(da ne ulazim u detalje) grafičkog čipa na GT630 neće biti ni blizu dovoljna da obradi toliku količinu podataka kada nam za 1080p rezoluciju bude potrebno tih 4GB memorije, što je najgore,konkretno ona ni danas nije dovoljno brza da potera današnje igrice na 1080p rezoluciji,a kamoli sutra kada igre postanu zahtevnije i kada nam stvarno bude potrebno 4GB memorije za skladištenje tekstura i svega ostalog što grafički čip treba da obradi. Ukratko,to vam je kao da napravite vozilo sa 8 putničkih mesta i u njega stavite motor od Punta benzinca. Nadam se da ste me razumeli.

Poređenje specifikacija IMA SMISLA ISKLJUČIVO ako se radi o istom brendu grafičkog čipa(dakle AMD ili nVidia) i ISKLJUČIVO ako su dve kartice iste generacije tj. zasnovane na istoj arhitekturi.Arhitektura GPU-a  je najprostije rečeno način na koji grafički čip obavlja neki zadatak.Što je arhitektura čipa naprednija,to mu je manje resursa potrebno da odradi isti zadatak.Poređenja radi,danas imate automobile od 1000 kubika,pa i manje koji postižu preko 100 konjskih snaga,što je ranije bilo nezamislivo,a upravo govori o tome da je način na koji funkcionišu novi motori napredniji od onih pre 20 godina na primer.

Stoga,ako se dvoumite između dve ili više kartica različitih proizvođača i arhitektura specifikacije vam apsolutno ništa ne govore. JEDINI legitiman način za donošenje prave odluke jesu takozvani „benčmark“ testovi. To mogu biti sintetički testovi koji će svakoj kartici dodeliti neki skor tj. ocenu i na osnovu toga je rangirati u odnosu na ostale(npr. Unigine Valley, 3D Mark itd.), a mogu biti i testovi na konkretnim igrama što je svakako preporučljivije pogledati,jer na njima vidite konkretan broj frejmova po sekundi koji je određena kartica u stanju da iznese u određenoj igri na određenoj rezoluciji. Na internetu ima na tone sajtova koje se bave time i dovoljno je ukucati ime kartice i reč „benchmark“ na guglu i na prvoj stranici će vam izaći bar 5 jako ozbiljnih sajtova koji se time bave.

Poslednje što bih naveo kao jako bitnu stvar jeste da pogledate koliko grafička kartica zahteva snage u vatima  tj. koliko je preporučena snaga napanja za nju i proverite da li vaše napajanje ispunjava minimum snage potrebne za tu grafičku karticu. Taj podatak možete vrlo lako pronaći na sajtu proizvođača,kao i na milion drugih mesta na internetu jednostavnom pretragom na guglu.To su ukratko najbitnije stvari na koje trebate obratiti pažnju.

Svaki komentar,predlog kao i sugestija su poželjni.

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.