SOFTVERI ZA OSNOVNO ODRŽAVANJE RAČUNARA

Nasuprot prethodnim člancima koji su se bavili isključivo održavanjem harvera vašeg računara, danas ćemo malo progovoriti o programima iliti softveru koji treba koristiti u svrsi redovnog održavanja vašeg računara.

Odmah da napomenem da na ove teme postoje prilično glupave debate tipa ovaj program je bolji od ovog ili ovaj antivirus je bolji od onog, pa bih želeo odmah da se ogradim od učešća u takvoj debati, jer je to manje-više stvar ličnih preferencija. Primarni cilj današnjeg članka jeste da vam ukaže i definiše grupe softvera koje biste trebali koristiti u cilju održavanja računara, a ne hvaljenje jednog određenog softvera za određenu namenu, iako ću svakako predložiti neke koji su se po mom ličnom iskustvu pokazali kao najbolji.

Naveo bih tri grupe softvera za tri različite namene koje po mom mišljenju svako treba da koristi redovno.

  1. Softver za defragmentaciju hard diska

Fragmentacija ukratko predstavlja fenomen gde hard disk čuva delove fajlova nasumično po hard disku, pa onda pri pokretanju tih fajlova čiji su delovi rasejani po celom hard disku, magnetna glava mora da „šparta“ od jednog „fragmenta“ fajla do drugog kako bi očitala ceo fajl. Ovo predstavlja veliki problem i prilično usporava vaš računar.

Softver za 1defragmentaciju uređuje prostor na hard disku tako da se svi fragmenti(delovi) jednog fajla nalaze jedan do drugog i time znatno skraćuje vreme koje je potrebno glavi da očita fajl koji želite da otvorite. Operativni sistem Windows ima u sebi ugrađen odličan softver za defragmentaciju „Disk Defragmenter“ na Windows-u XP i 7  ili „Defragment and Optimize Drives“ na Windows-u 8 i 8.1. Sve što treba da uradite nakon pokretanja ovog softvera jeste da sa liste izaberete željenu particiju koju želite da defragmentujete, zatim kliknete „Analyze disk“, sačekate da izanalizira procenat fragmentacije vaše particije i zatim kliknete „Defragment disk“. Takođe postoji opcija u ovom softveru da ga podesite na automatsko defragmentovanje na željeni vremenski period. Često je automatsko defragmentovanje već podešeno, što je idealan slučaj. Preporuka je da se defragmentovanje radi na svakih 10ak dana. Vlasnici SSD-ova nemaju potrebu za defragmentacijom, jer SSD nema pokretnu glavu koja fizički očitava podatke, te ima podjednako brz pristup svakom delu memorije(čipu).

  1. Antivirus i anti-malware softver

Priča o tome šta su virusi, a šta malveri komotno zaslužuje zaseban članak, pa se s toga ovde nećemo baviti time. Ukratko, potreban vam je i antivirus i antimalver softver. Što se antivirusa tiče, nikakve krekovane verzije nemojte uzimati u obzir jer će vam zadati više glavobolje nego što će te od njega imati koristi. Moja preporuka je besplatna verzija „Avast“ anti-virusa koja jako lepo odrađuje posao. Treba napomenuti da NIKAKO ne trebaju biti pokrenuta dva ili više antivirus softvera na vašem računaru jer dolazi do „konflikata“ u njihovom radu.

Besplatnu verziju „Avast-a“ možete preuzeti ovde: http://download.cnet.com/Avast-Free-Antivirus-2015/3000-2239_4-10019223.html?part=dl-85737&subj=dl&tag=button

S tim u vezi, antimalver softver ne treba biti podešen da konstantno skenira vaš računar u realnom vremenu, već ga pokrećite redovno ili po potrebi kada osetite da postoji problem u radu vašeg računara. „Malwarebytes“ je fenomenalan, besplatan antimalver program koji preporučujem da pokrećete svakih desetak dana u  cilju skeniranja računara od neželjenog sadržaja koji se uglavnom „prikači“ zajedno za željenim sadržajem koji instalirate. „Malwarebytes“ možete preuzeti na ovom linku: https://www.malwarebytes.org/mwb-download/

NAPOMENA! Ni jedan antivirus vas neće zaštititi ukoliko nepažljivo koristite internet, stoga pamet u glavu po pitanju raznih reklama, banera, sajtova za odrasle itd.

42

  1. CCleaner

Programi poput CCleaner-a koji vam objedinjuju razne stvari vezane za „čišćenje“ „nepotrebnih“ stvari od banalne deinstalacije programa do analize i brisanja privremenih internet fajlova i prepravke registara. Ovakvi programi zapravo mogu biti mač sa dve oštrice i ne preporučujem da ih često pokrećete, te bi dovoljno bi bilo jednom mesečno. Zašto?
Svi ti privremeni internet fajlovi, kolačići, keš memorija itd. postoje tu sa razlogom. Razlog je taj da bi računar pamtio koje ste vi sve sajtove posećivali i time brže učitavao stranice, pamtio vašu email adresu da ne morate da je unosite iznova na često posećenim stranicama itd. No, posle nekog vremena,  ovih privremenih fajlova bude previše i onda oni zapravo usporavaju vaš računar, pa ih se treba otarasiti. Tu će vam pomoći programi poput CCleaner-a koji sam po sebi ima još dosta opcija koje nisam naveo, pa vam savetujem da ga probate, no ponavljam da nemate potrebu da ga koristite često.
CCleaner je takođe besplatan i možete ga preuzeti ovde https://www.piriform.com/ccleaner/download.

To bi ukratko bilo to što se tiče softvera za održavanje vašeg računara.

Svaki predlog, saveti, ideje i komentari su poželjni.

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts 

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

 

ČIŠĆENJE PRAŠINE IZ RAČUNARA – SAVETI

Iako će mnogima možda na prvi pogled ova tema delovati banalno i kao da tu ustvari nema šta da se priča, uveren sam da ipak postoje neki detalji koje većina ljudi ne zna. Prašina zapravo predstavlja mešavinu raznoraznih ogavnih stvari poput mrtvog tkiva kože, dlaka, pepela od cigara i ostalog smeća koje nam leti po kući. Ona zapušava otvore za uduv vazduha u kućište i prekriva komponente što dovodi do zagrevanja komponenata i u određenom momentu do drastičnog pada performansi usled fenomena koji se zove “thermal throttling” kojim čipovi(processor, grafička…) sami sebi smanjuju radni takt(frekvenciju) u cilju snižavanja temperature kako bi se zaštitili od “crkavanja”. S tim u vezi, mnogi su teoretski načini za eliminisanje prašine iz kućišta, ali nisu baš svi poželjni u praksi. 1 Kao prvo, duvanje. Duvanjem unutar kućišta uduvavate i vlagu tj. sitne kapljice pljuvačke koje su jako štetne po elektronske komponente i epilog duvanja može biti poguban po jednu ili više komponenata.

Kao drugo, usisivač. Još gora solucija je usisavanje prašine iz kućišta jer se usisavanjem na vrhu cevi usisivača stvara statički elektricitet koji bez problema može uništiti elektronske komponente u dodiru sa njima.

Kao treće, vlažne krpe. Da, da i to sam video da ljudi rade. Razloge ne moram navoditi.

Dakle, jedini bezbedan način da se otarasite prašine iz kućišta jeste izduvavanje prašine kompresorom ili kompresovanim vazduhom u boci. Sada kada ste zgrabili svoj kompresor, ima još par stvari na koje trebate obratiti pažnju prilikom izduvavanja prašine iz kućišta.

  1. Mlaz vazduha ne sme biti prejak kako ne bi nešto polomio, isčupao itd.
  2. Držite ventilator rukom dok čistite prašinu iz njega ili iz hladnjaka na koji je nakačen. Naime, prilikom okretanja ventilatora usled mlaza vazduha, motor u ventilatoru počinje da se ponaša kao generator struje i pri velikim obrtajima može stvoriti dovoljno jaku struju da uništi konektor na matičnoj ploči na koji je uključen.
  3. Posebno obratite pažnju na ćoškove kućišta, mesta gde ulazi vazduh u kućište, rebra hladnjaka i ventilatore.

Nadam se da je članak bio koristan i da ste ipak saznali neke detalje.

Pišite mi vaše predloge za naredne teme u komentarima ili na itkomsija@hotmail.com

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

ZAMENA PASTE NA PROCESORU

Zamena termalne paste na procesoru svakako spada u osnovne stvari vezane za održavanje vašeg računara. Međutim, iz iskustva znam da mnogi ljudi ne znaju da je zamena paste posle određenog vremena neophodna i da kuliranje ovog problema može dovesti u najboljem slučaju do drastičnog pada performansi vašeg računara usled neadekvatnog transfera toplote sa procesora na hladnjak.

Šta je termalna pasta i čemu služi?

Termalna pasta je neprovodno, nekapacitivno, jedinjenje velike termalne provodnosti. Stavlja se između procesora i hladnjaka u cilju efikasnijeg transfera toplote sa procesorskog čipa na hladnjak. Vremenom se ovo jedinjenje stvrdne i drastično izgubi svoju termalnu provodnost što dovodi do većeg zagrevanja procesora, a kada to zagrevanje dostigne određenu granicu, pad performansi računara je neminovan. U ekstremnim situacijama računar se sam gasi kako bi sprečio „kuvanje“ procesora. Benefiti zamene paste su višestruki: niža temperatura procesora(osigurava stabilniji rad procesora), tiši ventilator hladnjaka, duži vek trajanja procesora itd… Po mojim iskustvima, pastu treba menjati jednom godišnje ukoliko su jeftinije paste u pitanju ili jednom u 2-3 godine ukoliko se stave neke od vrhunskih pasti. U današnjem članku IT KOMŠIJE ću pokušati što bolje, koliko je to moguće pisanim rečima, objasniti kako da sami zamenite termalnu pastu na vašem desktop računaru, jer je krajnje banalan proces u pitanju.

1. Prva stvar koju trebate da uradite jeste da isključite ventilator vašeg hladnjaka sa matične ploče. Dakle jednostavno             isključite kabel koji ide sa vašeg ventilatora na konektor na matičnoj ploči. Konektor na ploči je uglavnom označen sa           CPU_FAN, ima 4 pina(iglice) i izgleda ovako:

1

KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

  1. Nakon toga potrebno je da skinete hladnjak zajedno sa ventilatorom sa vašeg proceosora. Verujem da većina naroda kod nas ima fabričke hladnjake Intel-a ili AMD-a, a princip njihovog kačenja na ploču se nije menjao sigurno čitavu deceniju.

-Kod Intel-a imamo  4  takozvane „žabice“ na krajevima hladnjaka koje trebamo okrenuti u smeru na koji pokazuje strelica na svakoj „žabici“ i nakon toga jednostavno odvojite hladnjak sa procesora. Možda odvajanje bude išlo malo teže ukoliko je pasta jako zapekla. To izgleda ovako:

2

KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

– Kod AMD-a postoje dve metalne  „zakačaljke“ koje su zakačene na plastični nosač hladnjaka koji je fiksiran na matičnu ploču. Iznad jedne od tih „zakačaljki“ postoji ručica kojom se otpuste odnosno zatežu „zakačaljke“. Dakle, prvo se otpusti ručica, a zatim se „zakačaljke“, prvo jedna, pa druga otkače sa plastičnog nosača hladnjaka fiksiranog za ploču. Nakon što ste obe „zakačaljke“ otkačili sa plastičnog nosača na matičnoj ploči, jednostavno odvojite ceo hladnjak sa procesora. Možda odvajanje bude išlo malo teže ukoliko je pasta jako zapekla. To izgleda ovako:

3

KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

  1. Nakon što ste uspešno odvojili vaš hladnjak sa procesora, potrebno je dobro očistiti procesor i donji deo hladnjaka od stare paste koja se najverovatnije skorila. Ove površine je najbolje očistiti 90% ili 70% medicinskim alkoholom. Alkohol nanesite na krpicu ili čačkalicu za uši, nikako direktno na procesor, pa njome obrišite staru pastu sa procesora i hladnjaka. Pogledajte kako izgleda stara, skorela termalna pasta na procesoru.4

 KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

  1. Sledeći korak jeste nanošenje nove paste. Moja preporuka su paste „Arctic MX-4“ ili „Arctic Silver 5“, no bilo koja jeftinija će odraditi posao neko vreme. Oko pravilnog nanošenja postoje razne kontraverze vezane za metod nanošenja. Zapravo, pravilan metod zavisi od paste koju koristite, no da ne komplikujem. Manje – više svi metodi daju slične rezultate.
    Na sredinu procesora nanesite paste veličine zrna graška, dakle veoma malo i tu se priča oko nanošenja završava.5

 KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

  1. Vratite hladnjak na procesor na koji je nanešena nova pasta i ona će se sama razmazati pod pritiskom hladnjaka. Kod Intel-a samo pritisnite „žabice“ nazad u svoje rupe, dok kod AMD-a zakačite prvo jednu „zakačaljku“ za plastični nosač na ploči, pa drugu, i na kraju vratite ručicu u početan položaj kako bi se hladnjak adekvatno pričvrstio za procesor.
  1. Priključite četvoropinski kabel ventilatora nazad u svoj konektor na matičnoj ploči, najčešće označen sa CPU_FAN.

Trudio sam se da vam što detaljnije objasnim kako da sami ovo izvedete, iako je to pisanim rečima prilično teško. Treba napomenuti da ukoliko posedujete neke od ozbiljnijih ne-fabričkih hladnjaka za procesor, savet oko skidanja i vraćanja potražite u njegovom uputstvu na internetu.

Slobodno postavljajte pitanja ukoliko vam pojedini detalji nisu jasni.

Lajkujte IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Pišite mi vaše savete na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

KUPOVINA TELEVIZORA – SAVETI I OBJAŠNJENJA

Kao i kod većine drugih tehničkih proizvoda, tako i kod televizora, izbor onog pravog može predstavljati problem usled silnih šarenih marketinških poruka koje se vijore na sve strane, a ako tome pridodate još gomilu tehničkih specifikacija koje većina ljudi suštinski ne razume, problem postaje još veći. U današnjem članku IT KOMŠIJE ću pokušati da vam razjasnim bitne stvari vezane za ovu temu u cilju da sami donesete zaključak koji je pravi televizor za vas.

Pre svega, trebate ustanoviti čemu će primarno služiti vaš novi TV. Potrebe ljudi za novim TV-om se mogu svesti na tri generalne kategorije:

1. Osnovno gledanje TV programa i filmova.

2.Gejming(igranja igara na konzoli ili PC-ju.)

3.TV kao kao primarni/sekundarni PC monitor.

Nakon što ste sebe svrstali u jednu od ove tri generalne kateogrije, vreme je da pređemo na objašnjavanje tehničkih specifikacija sa napomenama ka čemu u svakoj od specifikacija treba da težite zavisno od kategorije u koju ste se svrstali.

*NAPOMENA – Nije preporučljivo koristiti TV kao primarni PC monitor, jer iako jefitiniji u istoj dijagonali, nikada neće dostići jasnoću i oštrinu PC monitora.

Rezolucija –   Rezolucija predstavlja broj piksela(gradivnih tačkica) na ekranu. Izražava se najčešće kao broj piksela u širinu puta broj piksela u visinu ekrena. Na primer 1920×1080 ,gde je 1920 broj piksela(tačkica) u širini ekrana,a 1080 broj piksela u visinu ekrana. Što je rezolucija TV-a veća, to je on u stanju da prikaže snimak veće rezolucije tj. oštriji i jasniji snimak. Najčešće će te se susresti sa tri pojma vezana za rezoluciju TV-a,a to su:

1. HD Ready – Rezolucija od 1366×768 piksela. Dovoljna za televizore do 32 inča dijagonale i za osnovne namene gledanja TV programa i filmova.

  1. Full HD – Rezolucija od 1920×1080 piksela. Generalno standard danas za različite namene. Gejmeri, kao ni oni koji koji žele da koriste TV kao sekundarni monitor ne bi trebali ići ispod ove rezolucije.
  2.  UHD – Ultra HD rezolucija, greškom često nazivana 4K jeste rezolucija od 3840×2160 piksela. Ovaj standard je tek u povoju i ne isplati se kupovati, pogotovo kod nas.
  3. 4K – Četiri puta više piksela od Full HD rezolucije tj. 4096×2160. Bioskopski standard za projektovanje filmova.

Veličina TV – Veličina TV-a tj. ekrana se računa po dijagonali ekrana i izražava se najčešće u inčima. Da biste odredili pravu veličinu TV-a za vas, izmerite rastojanje u centimetrima sa kojeg gledate vaš TV i podelite taj broj sa 2 ukoliko kupujete Full HD TV, odnosno sa 3 ukoliko kupujete HD Ready TV i dobićete okvirnu dijagonalu u centimentrima koja je vama potrebna. Evo korisnog linka gde možete dodatno proveriti ove računice http://www.rtings.com/info/television-size-to-distance-relationship

VESA standard – Univerzalni standard za kačenje TV-a i monitora na zid. Veoma bitna stvar ukoliko želite okačiti vaš TV na zid.

Tehnologija panela – Dve su danas zastupljene tehnologije panela:

-LCD

-Plazma

LCD tehnologija ima svoje varijacije u zavisnosti od pozadinskog osvetljenja, a to su LED i CCFL. Dakle kada naletite na natpise LCD i LED, znajte da su oba televizora radnjena u LCD tehnologiji s tim što ovaj na kome piše samo LCD ima „obično“ CCFL pozadinsko osvetljenje u vidu tankih duguljastih lampi, dok LED poseduje pozadinsko osvetljenje u vidu LE dioda koje znatno doprinosi kvalitetu slike. Mimo ove dve postoji i treća varijacija LCD panela koja je trenutno preskupa i nije vredna detaljnog pomena, a to je OLED koji inkorporira osvetljenje unutar samog panela tj. piksela, pa nema potrebe za pozadinskim osvetljenjem.

Ukratko, panel je taj koji definiše rezoluciju,boju,kontrast itd, ali nam je pozadinsko osvetljenje potrebno da bismo videli to sve.

1

Plazma tehnologija iako stara još se drži na tržištu zahvaljujući svom legendarnom kontrastu, dubini crne boje i velikim uglovima gledanja. Postoji samo u veličinama od 40 inča, pa na gore.

Prednosti LCD tehnologije:

  • Veći raspon veličina
  • Tanji televizori
  • Bolje osvetljenje
  • Jeftiniji
  • Prosečno duži vek trajanja
  • Mnogo manja potrošnja struje

Prednosti Plazma tehnologije:

  • Uglavnom brže vreme odziva
  • Bolji konstrast, dubina crne boje
  • Mnogo bolji uglovi gledanja

Plazma televizori postaju sve manje popularni zbog svoje cene i činjenice da LCD(LED) paneli „završavaju posao“ velikoj većini ljudi. Preporuka gejmerima ukoliko imaju novca za plazma TV.

Refresh rate(učestanost osvežavanja slike) – Kao što znamo, pokretna slika tj. video je sačinjen od niza nepokretnih sličica koje se jako brzo smenjuju i nama daju iluziju pokretne slike. Refresh rate predstavlja broj sličica u jednoj sekundi koji se prikaže na našem displeju. Izražava se u hercima(Hz). 60Hz je sasvim dovoljno za većinu korisnika.

Input lag(vreme kašnjenja) – Predstavlja vreme koje je TV-u potrebno da na ekranu prikaže signal koji je prethodno primio na ulazu. Gejmerima se savetuje da kupuju televizore sa što manjim input lag-om, dok ostalima ovo nije toliko bitna stavka.

Kontrast – Predstavlja odnos između najsvetlije bele boje i najtamnije crne boje koju je TV u stanju da prikaže. Što veći kontrast to bolje. Pazite se nebuloznih Dynamic Contrast natpisa koji uglavnom imaju nebulozne vrednosti tipa 50 000:1 , 100 000:1 pa i više. Prave vrednosti kontrasta iliti Tru Contrast vrednosti ne prelaze 5000:1 kod najskupljih televizora. Dakle sve Dynamic Contrast vrednosti možete slobodno da zanemarite.

Ulazi/izlazi – Gledajte da TV poseduje sve ulaze i izlaze koji su vam potrebni poput SCART-a, HDMI, audio izlaza za vaš stereo ili surround sistem kao i USB priključka za reprodukciju multimedijalnog sadržaja. Takođe je preporuka da se dobro raspitate koje tačno multimedijalne formate podržava TV koji planirate da kupite da se slučajno ne biste razočarali ukoliko vaš novi TV neće da pusti npr. film koji ste hteli da pustite preko USB priključka.

Smart TV – Smart TV podrazumeva funkcije poput pristupa i pretraživanja interneta, korišćenja raznoraznih aplikacija poput Skype-a, YouTube-a, vremenske prognoze, igrica itd. Ukratko, ekvivalent funkcijama na smart telefonima.

Završna obrada ivica TV-a – Mat kućišta su preporučljiva za dobro osvetljene prostorije, dok su sjajna kućišta bolja za tamnije prostorije gde nema mnogo dnevnog svetla.

Da sumiramo. Ukoliko želite da vaš TV koristite u osnovne svrhe gledanja TV programa i filmova sa USB-a, a pritom vam ne treba TV veći od 32 inča, slobodno idite na HD Ready rezoluciju, jer je signal televizijskog programa kod većine provajdera TV signala kod nas dosta ispod te rezolucije. U svim ostalim slučajevima savetujem Full HD TV. Gejmeri treba da obrate pažnju na prvenstveno na input lag i kontrast, dok ljudi koji planiraju da ga koriste kao sekundarni PC monitor nikako ne treba da idu ispod Full HD rezolucije i jako treba da paze veličinu displeja i njihovu udaljenost u odnosu na displej kako ne bi došli u situaciju da se „druže“ s pikselima.

Nadam se da vam je članak bio od koristi.
Pišite mi vaše savete za sledeće članke na itkomsija@hotmail.com

Pratite IT KOMŠIJU na fejsbuku! https://www.facebook.com/itkomsija?fref=ts

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

TV DIGITALIZACIJA – ŠTA TREBA ZNATI?

U svoj ovoj trenutnoj histeriji oko digitalizacije, čini mi se kao da ljudima nisu baš najjasnije neke stvari, zapravo, neke osnovne stvari. Internet je pun neverovatno bednih i površnih informacija vezanih za ovu temu, a u toj bednoći prednjači sajt samog ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koji izgleda ovako http://www.digitalizacija.info/ Ovakvo površno infomisanje građana će neminovno dovesti do neprijatnih iznenađenja koje će doživeti jedan broj ljudi u momentu kad se potpuno pređe na digitalno emitovanje programa od strane svih televizija u etru Republike Srbije. Ovim člankom ću pokušati što jednostavnijim rečnikom da predočim šta nas to čeka u ovoj tranziciji iz analognog u digitalno emitovanje TV signala. Šta je tačno digitalizacija? Digitalizacija je ukratko proces gde TV predajnici prestaju sa emitovanjem analognog signala i počinju u etar da šalju digitalni signal. Naše postojeće antene na krovovima kuća ili pak sobne antene koje već koristimo za prijem analognog signala ne razlikuju analogni od digitalnog tj. primaju sve što dođe do njih i one nisu problem. Problem nastaje kod tjunera u koji ide taj signal sa antene. Posao tjunera jeste da izdvoji jedan kanal koji ste vi izabrali daljinskim upravljačem od ostalih silnih kanala koje hvata vaša antena i prosledi ga na ekran. Ogromna većina ljudi u Srbiji poseduje televizore sa analognim tjunerom koji su u stanju da „prebiraju“ isključivo po analognom signalu, pa tako kad na njega dođe digitalan signal on tu jadan ne zna o čemu se radi, a epilog svega toga jeste da vi ne možete gledati televiziju. Iz tog razloga vam treba jedna sprava koja se zove „Set top box“ i koja u sebi između ostalog ima i digitalni DVB-T2 tjuner. Alternativa je kupovina novog televizora koji u sebi ima DVB-T2 tjuner i u tom slučaju vam ne treba set top box. 1

KLIKNI NA SLIKU ZA UVEĆANJE

Dakle, sada ćete vaš antenski kabl umesto u TV spojiti na set top box, pa zatim set top box spojiti sa TV-om jednim od audio-video kablova u zavisnosti od toga koje ulaze poseduje vaš TV. Tu se praktično priča oko priprema za prijem digitalnog signala završava, medjutim, trebalo bi razjasniti i napomenuti još neke stvari da se sutra ne biste iznenadili.

  1. Ukoliko vam trenutno poneki analogni kanali izgledaju jako loše tj. puni su šuma možete očekivati da ih uopšte nećete moći gledati prelaskom na digitalnu televiziju. Ovo se dešava zato što digitalni tjuner zahteva određeni minimum jačine i kvaliteta signala da bi uopšte bio u stanju da ga obradi i pošalje na ekran, a pošto digitalni signal putuje identičnom putanjom od TV predajnika do vaše antene, izvesno je da će taj signal biti jednako loš. Međutim, ukoliko taj signal ipak poseduje u sebi minimum informacija da ga digitalni tjuner obradi i pošalje na ekran vašeg TV-a, slika na tom kanalu će biti neuporedivo bolja. Dakle to su dva moguća epiloga. Ovaj fenomen se naziva „digitalni efekat litice“
  1. DVB-T i DVB-T2 NISU ISTI STANDARDI!

Čuo sam da se dosta ljudi kod nas zeznulo u momentu kada su odlučili da zbog digitalizacije ipak kupe novi TV sa digitalnim tjunerom i na kraju kupili TV sa DVB-T tjunerom umesto sa DVB-T2 koji je standard prihvaćen u našoj zemlji. Imajte u vidu da je još uvek na našem tržištu jako mali broj TV-a sa DVB-T2 tjunerom pa se dobro raspitajte šta kupujete.

  1. Iako će se većina emitera TV programa postarati da njihov digitalni signal ima isti ili pak veći domet od analognog, postoji mala mogućnost da će sutra, kada se proces digitalizacije završi, domet digitalnog signala određenih TV predajnika biti manji od analognog, pa se nemojte iznenaditi ukoliko ne budete kojim slučajem mogli hvatati kanal koji ste do juče hvatali bez problema.
  1. Izbegavajte antene koje se koriste unutar kuće tzv. sobne antene, jer su daleko podložnije smetnjama i daleko slabije hvataju signal od spoljašnjih koje kačimo na krovove. Ako pak nikako niste u mogućnosti da koristite krovne antene, koristite USMERENE sobne antene umesto neusmerenih, jer daju daleko bolje rezultate pri prijemu digitalnog signala i mnogo su manje osetljive na pomeranja i smetnje.
  1. Još jedna svar koja je kod nas u čestoj upotrebi po kućama jesu spliteri tj. razdelnici TV signala sa ciljem da se signal sa jedne antene gleda na više televizora. Trebate imati u vidu da svaki taj razdelnik deli i jačinu signala na svakom od izlaza ukoliko ih je dva, odnosno četiri puta smanjuje jačinu signala na izlazima razdelnika sa četiri izlaza. Ovo može, a ne mora dovesti do digitalnog efekta litice prethodno pomenutog, zavisno od toga da li je taj krajnji, razdeljeni signal dovoljno jak da ga digitalni tjuner obradi.
  1. Set top box pored osnovne namene poseduje i funkciju reprodukcije audio i video zapisa sa eksterne USB flash memorije, kao i snimanje TV programa na USB flash memoriju.
  1. Nakon digitalizacije konačno ćemo imati stereo zvuk na TV kanalima što do sada nije bio slučaj.

Nadam se da sam uspeo da vam razjasnim najbitnije stvari vezane za ovu trenutno jako aktuelnu temu.

Pišite mi vaše predloge za teme, kritike i sve ostalo u komentarima ili na itkomsija@hotmail.com

Ne zaboravite da lajkujete IT KOMŠIJU na fejsbuku  https://www.facebook.com/itkomsija

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

TOP 3 PC – FEBRUAR 2015.

Inspiraciju za ovu rubriku „TOP 3 PC“ sam dobio pregledajući nebulozno sastavljene konfiguracije po našim radnjama gde se čini kao da je većina njih sastavljena od onoga što ne mogu prodati, pa ko veli da se ne baci. No, ruku na srce, u zadnje vreme mi se čini da je takvih nebuloznih konfiguracije sve manje, pogotovo u nekom višem cenovnom rangu.

Pri sastvaljanju sve tri konfiguracije prvenstveno sam vodio računa o KVALITETU komponenata, dakle ni u jednoj od ove tri, pa ni u najjeftinijoj, nećete videti no-name kineska napajanja, jeftine matične ploče itd. iz razloga što smatram da je kvalitetna struja u računaru osnovna stvar kojom se predupređuje „crkavanje“ vašeg miljenika. Takođe, vodio sam računa o budućoj nadogradivosti posebno za konfiguraciju GAMER i sve to gledao da spakujem u što tanji budžet. Nakon što sam sastavio ove konfiguracije pomislio sam da bi trebalo predložiti i neku „lajt“ varijantu GAMER konfiguracije za one ljude koji nisu pri velikim parama i ne zahtevaju najviša grafička podešavanja, a opet žele glatko da igraju igre,jer verujem da je takvih ljudi mnogo. Verovatno ću u nekom od narednih članaka izneti predlog za jednu takvu konfiguraciju ili je jednostavno uvrstiti u TOP 3 PC za sledeći mesec umesto na primer PRO konfiguracije koja pretpostaljam da interesuje manji broj ljudi.

Evo šta vam IT KOMŠIJA predlaže za tekući mesec.

  1. MULTIMEDIA (Računar za osnovne potrebe surfovanja netom, slušanje muzike, gledanje filmova. Kvalitetne komponente i dobra cena potvrđuju nije potrebno dati previše para za kvalitetan računar koji će zadovoljiti potrebe većine ljudi koje se svode na osnovne stvari. Nikakvo igranje igara na njemu ne dolazi u obzir.)

Matična ploča – Asus A58-E                                                   5699,00

Procesor – AMD APU A4-4000                                                3499,001

RAM – Kingston HyperX Fury 4GB DDR3 1600MHz                4799,00

Hard disk – Western Digital Blue 500GB 7200rpm                  5939,00

Optika – Samsung DVD+/-RW  SH-224DB                              1899,00

Napajanje – Cooler Master Elite RS-400                                 3980,00

Kućište – MS Industrial Albatross                                            2240,00

                                                                        TOTAL            28064,00 RSD ≈ 230 €

  1. GAMER(Gejmerski računar u čijem srcu je osmojezgarni AMD-ov procesor i fenomenalna R9 270X grafika postaraće se da gotovo sve nove naslove u 1080p rezoluciji igrate na najvišim detaljima. Sastavljan tako da bude spreman za overclock, pažljivo birana ploča i fenomanalni GAIA II procesorski hladnjak će obezbediti da uz malo truda besplatno iscedite još malo sirove snage iz njega. Takođe se vodilo računa o budućoj nadogradivosti, pa tako ploča podržava „CrossFire“ tehnologiju koja vam omogućava da kasnije dodate još jednu R9 270X grafiku čija cena pada iz dana u dan i tako znatno poboljšate performanse računara u igrama.)

Matična ploča – Gigabyte GA-970A-UD3P                             10889,00

Procesor – AMD FX 8300 Black Edition                                   14599,00

Grafička kartica – Powercolor Turboduo Radeon R9 270X    20999,002

RAM – Patriot Viper 3 2x4GB 1866MHz CL10                           9199,00

Hard disk – Western Digital Blue 1TB 7200rpm                        7200,00

Optika –  Samsung DVD+/-RW  SH-224DB                               1899,00

Napajanje – 600W Chieftech GPS-600A8                                 5880,00

Kućište – Raidmax Vortex V4                                                   3999,00

Procesorski hladnjak – Xigmatek GAIA II                                3200,00

                         

                                                                         TOTAL            77874,00 RSD ≈ 640 €

  1. PRO(Računar namenjen profesionalcima iz oblasti audio/video/foto produkcije. Jedan od najjačih i7 procesora bukvalno će progutati svaki zahtevan rendering, a GTX 750ti grafika sa svojih 640 CUDA jezgara još osetno doprinosi glaćem radu korisnicima Adobe paketa za obradu videa i fotografija. Profesionalcima iz oblasti audio produkcije nije potrebna grafička karica, pa tako mogu proći dosta jeftinije. Treba napomenuti da računar NIJE namenjen za igranje igara, zbog grafike koja svakako ne priliči ovom cenovnom rangu gledajući iz ugla gejmera. Sve ovo je spakovano u elegantno Cooler Master-ovo kućište)

 

Matična ploča – Gigabyte GA-H97-HD3                          11999,00

Procesor – Intel i7 4790                                                    41699,00    3

Grafička kartica –Asus GeForce 750ti                              18499,00

RAM – Kingston HyperX Fury 2x8GB 1866MHz CL10       19399,00

SSD – Kingston HyperX Fury 120GB                                    8599,00

Hard disk – Seagate Barracuda 2TB 7200rpm                   10999,00

Optika –  Samsung DVD+/-RW  SH-224DB                           1899,00

Napajanje – Chieftech GPS-500A8                                        4880,00

Kućište – Cooler Master Force 500                                       4780,00

                                                                       TOTAL          122753,00 ≈ 1010 €

Izvor cena:  www.emmi.rs

HARD DISK ILI SSD – ŠTA JE MENI POTREBNO?

Da, da, svima nam je jesno da je Kawasaki Ninja brži od FAP-ovog kamiona s prikolicom, ali šta ako meni treba vozilo koje je u stanju da prenese 10 kubika sveže hrastovine do moje vikendice na Manjači?

Ovu analogiju sam izneo kako biste bolje shvatili besmislenost pukog poređenja u brzini izmedju ova dva medijuma za čuvanje podataka. Cilj današnjeg članka jeste da zaključite da li se vama isplati prelazak na SSD ili je bolje da te pare uložite u neku drugu komponentu ili pak odvedete devojku na baklavu i bozu kod Džafera.

Hard Disc Drive(HDD) predstavlja magnetnu memoriju koja je sačinjena od tvrdih okruglih ploča na koje se opisuju podaci pomoću pomične magnetne glave. Zbog ovih pomičnih mehaničkih delova, hard disk je ranjiv na padove i udarce.1Solid State Drive(SSD) predstavlja elektronsku memoriju tj. sačinjen je od mnogo elektronskih čipova u koje se upisuju podaci. Nema pomičnih delova, pa je gotovo imun na padove i udarce.

Mana SSD-a je ta što je daleko ranjiviji na čest upis podataka, pa svi vi koji imate na primer neke baze podataka na svom računaru koje zahtevaju čest upis samo nekoliko bitova, imajte u vidu ovu činjenicu.

Teoretski, kada bi se rad na računaru svodio na prenošenje isključivo velikih fajlova, brzina ove dve memorije bi bila jako slična, no pošto se u realnom životu rad na računaru svodi prvenstveno na često učitavanje gomile sitnih fajlova, hard disk je tu daleko inferiorniji, jer njegova glava mora fizički da „šparta“ po pločama i traži te sitne fajlove koji je učitavaju kada na primer pokrećemo neki softver.

SSD je sam po sebi mnogo brži, ali i skuplji. U specifičnim okolnostima može biti i do 4 puta brži od hard diska. No, da li njegova brzina opravdava njegovu cenu i da li će te baš vi osetiti krucijalan benefit stavivši SSD u svoj računar? To valja razmotriti.

Ukratko, kod prosečnog korisnika posedovanje SSD-a se svoji na 10ak sekundi brže podizanje windows-a i 7 sekundi brže učitavanje igara. Treba napomenuti da su razlike u performansama DALEKO primetnije na windows-u 7, a da na windows-u 8.1 ta razlika u svim prosečnim aktivnostima postaje gotovo neprimetna.

2Pravi benefit po mom mišljenju će imati profesionalci iz oblasti foto,video,audio produkcije. Pravi primer za program koji se jako dugo učitava jeste fotošop(PhotoShop). SSD ubrzava proces učitavanja fotošopa i ostalih profesionalnih alata gotovo 4 puta. Jedino tu SSD opravdava svoju 8 puta veću cenu u odnosu na hard disk.

Na dan kada ovo pišem situacija je takva da za 7500 dinara možete da birate hoćete li kupiti hard disk od 1TB ili SSD od 120GB.

Dakle, prosečni korisnici ne treba razmišljaju mnogo, već da zgrabe tu grdosiju od 1TB i baškare se u toj memoriji.

Gejmeri takođe. Sve što će vama doneti SSD jeste u proseku 7 do 10 sekundi brže učitavanje igara.

Dakle nećete osetiti nikakva poboljšanja unutar igre. Mnogo je pametnije te novce uložiti u novu grafičku kartu, nego kupiti nešto od čega nikakav krucijalan benefit nećete imati.

Dakle da sumiram. SSD je fenomenalna stvar i svakako jeste budućnost masovnog skladištenja podataka gde će svojom brzinom i pouzdanošću potpuno baciti hard diskove na smetlište IT istorije, ali mislim da trenutno njegova 8 puta veća cena ne opravdava benefite koje donosi prosečnim korisnicima, pa i gejmerima. Jedina kategorija ljudi kojoj se isplati uložiti u SSD jesu ljudi koji svoj računar koriste za naprednije stvari poput foto,audio,video produkcije i svi ostali koji koriste zahtevnije softverske alate koji se jako dugo učitavaju.

Nadam se da sam vam ovim člankom pomalo pojasnio neke stvari vezane za SSD i kupovinu istog.

Pišite mi vaše predloge za teme na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.

TIPOVI VIDEO KABLOVA/KONEKTORA

Sigurno se većina vas nekada zapitala čemu tačno služe oni silni konektori na pozadini grafičkih kartica, koji se identični mogu naći i na novijim televizorima, monitorima itd., a verujem da dobar deo vas koji zna da su u pitanju video konektori tj. konektori u koje se ubadaju video kablovi kojima se prenosi slika do vašeg monitora ili TV-a ne zna baš tačno u čemu je razlika između njih. U današnjem članku IT KOMŠIJE pokušaću ukratko da vam objasnim razlike između video kablova i njihovih mogućnosti.

No, da biste uopšte razumeli o čemu ću danas da pričam, valjalo bi da vam pojasnim šta znače neki osnovni pojmovi.

Piksel – Najsitnija tačkica na ekranu od kojih je sačinjen čitav displej tj. čitava slika koju vidimo. Svaki piksel je obojen jednom bojom.
Rezolucija – Broj piksela(tačkica) na ekranu. Izražava se najčešće kao broj piksela u širinu puta broj piksela u visinu ekrena. Na primer 1920×1080 ,gde je 1920 broj piksela(tačkica) u širini ekrana,a 1080 broj piksela u visinu ekrana. Što je rezolucija snimka koji gledamo veća, to je slika oštrija i detaljnija.

Frekvencija osvežavanja(Refresh rate) – Kao što znamo, pokretna slika tj. video je sačinjen od niza nepokretnih sličica koje se jako brzo smenjuju i nama daju iluziju pokretne slike. Refresh rate predstavlja broj sličica u jednoj sekundi koji se prikaže na našem displeju. Izražava se u hercima(Hz).

1

POLEĐINA GRAFIČKE KARTICE SA VIDEO PORTOVIMA

Krenimo od najstarijeg tipa video kabla ka najnovijem.

VGA/D-Sub

Najstariji tip video kabla koji još uvek koriste mnogi ljudi kod nas. Prenosi isključivo analogni signal rezolSONY DSCucije do 2048×1536 piksela i frekvencije osvežavanja do 85Hz. Iako rezolucija koju je u stanju da prenese deluje impresivno, na svim novijim monitorima će slika preneta putem njega biti pomalo mutna i ne toliko oštra.Kvalitet signala opada sa dužinom kabla i poprečnim presekom.

DVI

Postoji nekoliko različitih vrsta DVI kablova.

DVI-I (single link ili dual link) – Prenose i analogni i digitalni signal. Single link kablovi prenose signal rezolucije do 1920×1200 piksela,frekvencije osvežavanja do 60Hz, dok dual link DVI-I kablovi su u mogućnosti da prenesu signal rezolucije 42560×1600 na 60Hz frekvencije osvežavanja. Velika prednost DVI-I kabla jeste što je prenosio i analogni i digitalni signal, te ste korišćenjem jeftinog pasivnog adaptera mogli izbeći neprijatne situacije gde se tip konektora na izvoru signala(npr. grafička kartica) ne poklapa sa ulaznim konektorom na vašem displeju(monitoru).

DVI-D(single link ili dual link) – Prenose isključivo digitalni signal identičnih rezolucija kao i DVI-I, dakle 1920×1200 @ 60Hz za single link, odnosno 2560×1600 @ 60Hz za dual link.

DVI-A kabel jedva da se ikad koristio, te nije vredan detaljnijeg pomena. Prenosio je isključivo analogni signal.

3

KLIKNI DA UPOREDIŠ RAZLIČITE VRSTE DVI KONEKTORA

HDMI

Širko rasprostranjen danas. Takođe postoji u više različitih „revizija“.

Pored video signala, prenosi i audio signal tj. zvuk.

HDMI 1.4 – Najrasprostranjeniji danas, što kod PC računara, što kod ostalih audio/video uređaja kao na primer televizora. 5Podržava višekanalni audio, ethernet signal do 100Mb/s i tako inkorporira video,audio i internet u jednom kabelu. Podržava maksimalnu rezoluciju od 4096 x 2160 piksela,frekvencije osvežavanja 30Hz, kao I stereoscopic 3D.

HDMI 2.0 – Novi HDMI standard, ne toliko rasprostranjen. Podrazumeva sve isto što I HDMI 1.4 s tim što je sposoban preneti 32 kanalni audio signal i video signal rezolucije 4096 x 2160 piksela,frekvencije osvežavanja od čak 60Hz. Kontektor izgleda identično kao I HDMI 1.4

DisplayPort 1.2

Najnoviji standard za prenos slike i zvuka.

Podržava sve isto što i HDMI 2.0 i ne razlikuje se mnogo od njega. Jedna od prednosti DisplayPort-a u odnosu na HDMI jeste što se može konvertovati u BILO KOJI DRUGI standardni konektor uključujući čak i VGA!6

Još jedna manje bitna razlika je u tome što je DisplayPort „royalty free“ odnosno ne zahteva nikakvu novčanu nadokanu nikome ukoliko se odlučite da ga implementirate u neki vaš uređaj.

No, stvari u vezi DisplayPort-a će postati mnogo interesantnije sa dolaskom DisplayPort 1.3 standarda koji će nam omogućiti prenos slike u 8K rezoluciji tj. 7680×4320 piksela na 60Hz frekvencije osvežavanja, Stereoscopic 3D u 4K(4096 x 2160) rezoluciji i takozvanu „Adaptive Sync“ tehnologiju koja će u mnogome smanjiti lagove i „screen tearing“ efekat u video igrama.

Treba napomenuti da HDMI i DisplayPort imaju i svoje „mini“ verzije konektora koje se od „običnih“ ni po čemu ne razlikuju osim po fizičkoj veličini.

Nadam se da sam ovim člankom uspeo da vam pojasnim suštinske razlike između video kablova i njihovih konektora.

Pišite mi vaše predloge za sledeće članke na itkomsija@hotmail.com

Do sledećeg članka,

Vaš IT KOMŠIJA.